Najnovija epizoda čuvenog serijala blek miror zaista je nešto posebno. Umesto da vas, poput nemog posmatrača, vodi kroz unapred osmišljenu priču, ona vam nudi da sami stvorite svoju avanturu. Poput davno zaboravljenih stvori-sam-svoju avanturu knjiga kakve su proslavile legendarnog Jana Livingstona, epizoda Bandersneč koja je 28. decembra premijerno emitovana na netfliksu vam nudi da uzmete ulogu aktivnog učesnika.

Naime, na ključnim mestima u epizodi vi kao gledalac, pomoću daljinskog upravljača, birate u kom pravcu će se razviti priča. Na ovaj način dobijena je jedinstvena epizoda sa bezbroj mogućih kombinacija i sa pet potpuno različitih završetaka. Ovu epizodu svakako preporučujem da pogledate, a mene je više za oko zapala igra koja se provlači kroz tu epizodu.

O samoj epizodi ne bih da nešto nadugo pišem jer smatram da je treba lično gledati. Zato samo ukratko, pratimo tinejdžera imanom Stefan Batler koji početkom 80-tih u Velikoj Britaniji, zlatnom dobu rane industrije  igara kada su imperije nastajale i padale preko noći (više o ovome u sjajnom dokumentarcu From Bedrooms to Billions) razvija svoju igru za ZX spektrum nazvanu upravo Bandersneč.

Inspiracija za ovu igru kao i kompaniju kojoj Stefan nudi svoju igru pronađena je u nekada veliko Britanskom studiju Imedžin (imagine) iz Liverpula koji je nastao u to zlatno doba, za kratko vreme se proslavio, uzdigao do zvezda i na kraju izgoreo i nestao. Krivica za njihov nestanak, odnosno veliki deo krivice pripisuje se ogromnom ulaganju u potencijalnu mega-igru za spektrum nazvanom… da Bandersneč.

bandersnatch-logo
Izvor: tiredoldhack

Razvoj igre startovao je početkom 1984. Za potrebe ovog projekta tada veliki studio imedžin angažovao je svoje najbolje programere i odmah započeo da bombarduje tadašnje računarske časopise najavama i reklamama dižući hajp među igračima. Treba reći da se paralelno sa naslovom Bendersneč koji je rađen za spektrum, razvijao i naslov psajkleps (psyclapse) za komodor 64 koji su takođe najavljivali kao nešto najbolje na svetu, ali ovom prilikom bavim se samo Bendersnečom.

Bilo kako bilo igra je trebala da bude avantura smeštena u budućnosti gde u ulozi očajnika koji beži od policije istražujete ljudsku koloniju na udaljenoj planeti koja je jedini izvor moćnog i veoma vrednog kristala neophodnog za proizvodnju energije i pogon intergalaktičkih brodova. Igra je trebalo da bude potpuno otvorena, mogli ste da bežite od policije, da ih potkupite, uništite koloniju i sa nje pobegnete… samo nebo je bila granica.

cvg_028_feb_1984_0169
Ludilo počinje

Ovaj projekat je bio toliko ambiciozan za to vreme da skromnih 48 kilobajta memorije, sa koliko je raspolagao standardni spektrum (doduše, postojala je i uštrojena verzija sa 16KB koja se mogla naknadno proširiti) jednostavno nije bilo dovoljno. Imedžin je zato planirao da uz igru prodaje i memorijsko proširenje od 128 kilobajta čime bi raspolagali sa 176KB što je za to vreme bila respektabilna cifra.

cvg_029_mar_1984_0154
Priča se razvija

Naravno, iz ove perspektive jasno je da je takav projekat nije imao šanse da uspe jer je ulaganje u razvoj ovakve igre i hardverskog dodatka jednostavno preskupo. Prosečna igra za spektrum početkom osamdesetih koštala je od šest do 10 funti zavisno od pakovanja i popularnosti izdavača, a Bendersneč je trebao da košta između 40 i 60 funti. Obzirom da je kompletan spektrum 48K u to doba koštao oko 130 funti jasno je koliko je ova cena bila visoka.

cvg_030_apr_1984_0096
Pojačanja stižu

Pritom, kako je projekat rastao Imedžin je morao da konstantno zapošljava nove ljude kako bi ga što pre priveli kraju. Troškovi su rasli, pregovori sa velikim Atarijem koji je potencijalno bio zainteresovan za ulaganje su propali… Uglavnom, za kratko vreme kasa se ispraznila i počeli su da stižu neplaćeni računi na naplatu, a negde sredinom 1984. Imedžin je bankrotirao i to upravo u trenutku kada je kod njih bila ekipa BBC-ja koji je snimao prilog o tada veoma vitalnoj britanskoj industriji igara.

Kompanije je zatvorena, ali tu se priča ne završava. Deo vlasnika Imedžina – Dejv Loson, Mark Batler i Jan Heterington otvorili su novu kompaniju nazvanu Finčspid (finchspeed) koja je trebalo da Bandersneč privede kraju. Ipak, većina programera iz Imedžina koja nikada nije potpuno isplaćena za rad na ovoj igri odbila je da pređe u Finčspid. Takođe, mediji kojima je Imedžin ostao dužan velike pare za oglašavanje su odbili da imaju bilo kakve veze sa novom kompanijom.

Svejedno, razvoj je nastavljen, a kompanija se preorijentisala na svojevrsnog naslednika spektruma – sinkler QL koji je imao više memorije (128KB) i znatno brži i moćniji 16-bitni motorola 68008 procesor. Ipak, nedostatak sredstava i potpuni fijasko QL-a na tržištu učinio je i da se ova kompanija zatvori jer nema smisla raditi igru za kompjuter koji niko ne poseduje.

Brataccas_cover

Ipak, i to nije kraj. Loson i Hererington iz Finčspida okušali su sreću po treći put i igru ponudili tada novoj i perspektivnoj kompaniji Psajgnosis (Psygnosis). Psajgnosis je poznat po mega-hitovima poput Shadow of the Beast, Lemmings, Wipeout, a danas je u vlasništvu velikog Sonija. Njihova prva igra nazvana je Bratakas (brataccas) i izašla je 1986. za Amigu 500, Atari ST i Mekintoš. Bratakas je na kraju bio finalni produkt onoga što je započelo kao Finčspid i bio je potpuno, potpuno, razočaranje.

Advertisements